Nijazi Limanoski (1941, Rostuše – 1997, Skopje) was a public, social, cultural, scientific and political worker and professor of ethnology at the Institute of Ethnology at the Faculty of Natural Sciences and Mathematics in Skopje. In the period from 1969 to 1974, he was a member of the Educational and Cultural Council of the Assembly of the Republic of Macedonia. In 1982, he was elected assistant to the president of the Republican Committee for Education and Physical Culture. In 1991, he was appointed undersecretary at the Ministry of Education and Physical Culture and remained in that position until March 1, 1994. Together with Stojče Dojčinovski-Rosoklija, he formed the Cultural and Scientific Manifestations of the Macedonian Muslims. The first session was held in his native village of Rostuše on November 10, 1979. From 1989 to 1993 he was a member of the Presidency of the Association of Ethnologists of Macedonia, and at the annual assembly at which a new presidency was elected, he was elected president. Niyazi Limanoski is the recipient of several awards and recognitions, including the "St. Kliment Ohridski" award, for special achievements in the field of education and culture of interest to the Republic of Macedonia. In 1989, he published the work "The Islamic Religion and the Islamized Macedonians" for which in 1990 he received the highest award of the Republic of Macedonia in the field of science - "Goce Delchev". He was decorated with the Order of Labor with a silver wreath, the Order of Merit to the People with silver rays, as well as a number of other social recognitions. In March 1994, he began working as a teacher of a group of subjects in ethnology at the Institute of Geography. He was the editor-in-chief of the journal Etnolog (Association of Ethnologists of Macedonia), which began publication in 1992. He was a member of the Society of Folklorists of Macedonia, a member of the Union of Journalists of Macedonia and Yugoslavia, a member of the Macedonian Geographical Society and a member of the International Organization "Karadenis - Pont" from Chisinau (Moldova) for the study of the ethnology and folklore of the Gagauz in Romania, Moldova and Ukraine. He published several books, as well as over 50 scientific papers in the field of ethnography. He was the author of a script for a TV series of ten shows on the Macedonian Radio and Television entitled "The Ethnology and Folklore of the Islamized Macedonians".
Brief biography and education
Nijazi Limanoski completed primary school in his native village of Rostuše. He enrolled in a secondary agricultural school in Tetovo where he studied for three years, and completed the last year in Bitola. He enrolled in a higher agricultural school in Bitola. On 11.4.1979 he graduated from the Faculty of Geography at the Faculty of Natural Sciences and Mathematics of the University "Sts. Cyril and Methodius". In June 1991, he received his doctorate from the Department of Ethnology at the Faculty of Philosophy of the University of Belgrade on the topic "The Ethnosocial Characteristics of the Islamized Macedonians".
Work in an institution
Nijazi Limanoski began his professional career as a journalist, editor and director of Radio Debar. In the period from 1969 to 1974 he was a member of the Educational and Cultural Council of the Assembly of the SR of Macedonia. In 1974 he moved to work as an editor-journalist in the Information Service of the Assembly of the Republic of Macedonia, and in 1982 he was elected assistant to the president of the Republic Committee for Education and Physical Culture. In 1991 he was appointed undersecretary at the Ministry of Education and Physical Culture.
In February 1994 he was elected assistant professor in a group of subjects in the studies of ethnology at the Institute of Geography at the Faculty of Natural Sciences and Mathematics in Skopje.
Limanoski, Nijazi. 1993. Islamization and ethnic changes in Macedonia. Skopje: Makedonska kniga.
The author in this work set himself the task of presenting to the public, on a scientific basis, the issue of Islamization and the product of Islamization, which are the Macedonian Muslims. The motive for this is their not yet fully defined status, as well as the indifference and opportunism that have long prevailed in relation to this issue, which is very topical even in this complex time of present nationalism among certain nationalities in Macedonia, which is becoming more pronounced day by day. The author, as he himself says, tried to free himself from the mythologizing of the truth about the dimensions of this problem, which for a long time, due to the real socialist approach and some undefined and blurred interests, was not objectively treated. This was done, above all, for subjective reasons, without taking into account the interests of the Macedonian Muslims, the historical and scientific truth, which for inexplicable reasons did not favor the rulers and their erroneous policy towards the Macedonian Muslims in the past.
The author has set a goal in this work to overcome or mitigate the consequences that real socialism left in this field as well. He tried to demystify the complex ethnic phenomena and processes in Macedonia, such as Islamization and all the ethnic changes that occurred afterwards.
During his relatively short working period as a teacher of ethnology at the Institute of Ethnology at the Faculty of Natural Sciences and Mathematics, N. Limanoski carried out several professional and research stays in Dakar, Senegal, Tunisia, Cappadocia, and Chisinau.
He has presented at ten international symposia.
Bibliography
1983. „Турско-ориентални елементи во народната песна кај Македонците муслимани во СР Македонија“. Македонски фолклор XVI/31. Скопје: Институт за фолклор „Марко Цепенков“, 33–43.
1984. Македоцни муслимани. Редакција: Глигор Тодоровски, Александар Матковски, Нијази Лиманоски, Стојче Дојчиновски-Росоклија. Скопје: Културно-научни манифестации на Македонците мусимани.
1986. „Кумството и побратимството кај Македонците муслимани во Западна Македонија“. Македонски фолклор XIX/38. Скопје: Институт за фолклор „Марко Цепенков“, 147–157.
1987. Историја, фолклор и етнологија на исламизираните Македонци: Материјали од Вториот научен симпозиум „Фолклорот и етнологијата кај Македонците муслимани“ одржан во Дебар на 16–17 октомври 1986 година и од други културно-научни средби и советувања. Скопје: Републичка заедница на културно-научните манифестации на Македонците муслимани.
1987. „Општествено-историските аспекти и околности за развој на националната свест и националната определба на Македонците муслимани“. Историја, фолклор и етнологија на исламизираните Македонци: Материјали од Вториот научен симпозиум „Фолклорот и етнологијата кај Македонците муслимани“ одржан во Дебар на 16–17 октомври 1986 година и од други културно-научни средби и советувања. Скопје: Републичка заедница на културно-научните манифестации на Македонците муслимани, 195–202.
1987. „Кумството и побратимството кај Македонците муслимани во Западна Македонија“. Историја, фолклор и етнологија на исламизираните Македонци: Материјали од Вториот научен симпозиум „Фолклорот и етнологијата кај Македонците муслимани“ одржан во Дебар на 16–17 октомври 1986 година и од други културно-научни средби и советувања. Скопје: Републичка заедница на културно-научните манифестации на Македонците муслимани, 293–303.
1987. „Традициите во празнувањето на Божиќ, Василица, Благовец и Ѓурѓовден кај Гораните“. Историја, фолклор и етнологија на исламизираните Македонци: Материјали од Вториот научен симпозиум „Фолклорот и етнологијата кај Македонците муслимани“ одржан во Дебар на 16–17 октомври 1986 година и од други културно-научни средби и советувања. Скопје: Републичка заедница на културно-научните манифестации на Македонците муслимани, 325–336.
1987. „Денационализаторската политика на италијанскиот окупатор и албанските квислинзи во Западна Македонија во времето на окупацијата 1941 – 1944 година“. Историја, фолклор и етнологија на исламизираните Македонци: Материјали од Вториот научен симпозиум „Фолклорот и етнологијата кај Македонците муслимани“ одржан во Дебар на 16–17 октомври 1986 година и од други културно-научни средби и советувања. Скопје: Републичка заедница на културно-научните манифестации на Македонците муслимани, 123–175.
1988. „Традициите во празнувањето на Божиќ, Василица, Водици, Благовец и Ѓурѓовден кај Гораните“. Дело 74: Списание за самоуправна теорија и пракса, општествено-политички прашања, уметност и култура 15/4–5, 318–329.
1989. Исламската религија и исламизираните Македонци. Скопје: Македонска книга.
1989. Десет години на културно-научните манифестации на Македонците муслимани (1979 – 1989). Ур. Нијази Лиманоски, Стојче Дојчиновски. Скопје: Републичка заедница на културно-научните манифестации на Македонците муслимани, Напредок.
1989. „Некои асимилациони процеси врз Македонците муслимани и Ромите и други низ воспитно-образовниот процес“. Идејната функција на воспитно-образовната работа во современи услови: Научен собир, Скопје, 13 и 14 октомври 1988 година. Скопје: Центар за идејно-теоретска работа и марксистичко образование при ГК СКМ, 315–321.
1991. Националниот идентитет на Македонците муслимани. Ур. Нијази Лиманоски, Стојче Дојчиновски. Скопје: Претседателство на Републичката заедница на културно-научните манифестации на Македонците муслимани.
1991. „Обичаите кај Македонците муслимани поврзани со раѓањето на детето“. Македонски фолклор XXIV/48. Скопје: Институт за фолклор „Марко Цепенков“, 161–173.
1992. „Eтнолошки мотиви и белешки од Голо Брдо“. Етнологија 1. Нова серија. Скопје: Музеј на Македонија, 27–36.
1992. „Проблеми во етничкиот идентитет на исламизираните Македонци“. Етнолог 1. Скопје: Здружение на етнолозите на Република Македонија, 45–57.
1993. Исламизацијата и етничките промени во Македонија. Скопје: Македонска книга.
1993. „Ѓурѓовденски обичаи во ceлото Могoрче, Дебарско“. Етнолог 3. Скопје: Здружение на етнолозите на Република Македонија, 158–165.
1994. „Етнолошки мотиви во материјалната култура во Скопската Торбешија“. Етнолог 4/5. Скопје: Здружение на етнолозите на Република Македонија, 102–110.
1994. „Исламизацијата на областа Меглен“. Фолклорот и етнологијата на Мариово и Меглен: Материјали од научниот собир одржан во Прилеп и Витолиште, 24, 25 мај 1990 година. Прилеп: Друштво за организирање на Мариовско-мегленски културни средби – Битола: Друштво за наука и уметност, 267–273.
1995. „Културното наследство кај исламизираните Македонци во светлината на етнологијата“. Одбрана и заштита на мајчиниот македонски јазик и етнос кај исламизираните Македонци 3. Скопје: Републичка заедница на културно-научните манифестации на Македонците муслимани, 63–70.
1995. Одбрана и заштита на мајчиниот македонски јазик и етнос кај исламизираните Македонци. Главен и одговорен уредник Нијази Лиманоски. Скопје: Републичка заедница на културно-научните манифестации на Македонците муслимани.
1995. „Истражување и прибирање на етнолошки материјали од духовната, материјалната и општествената култура и обезбедување други етнички докази“. Етнолог 6. Скопје: Здружение на етнолозите на Република Македонија, 12–20.
1995. „Етнолошки мотиви од Западна Африка“. Етнолог 6. Скопје: Здружение на етнолозите на Република Македонија, 169–187.
1997. „Свадбарските јадења кај исламизираните Македонци во Реканско-дебарскиот крај“. Етнолог 7/8. Скопје: Здружение на етнолозите на Република Македонија, 260–275.
1997. „Светот не ја знае вистината за нас“. Македонија XLIV/533–534, (септември – октомври). Скопје: Матица на иселениците од Македонија, 40–41.
1998. „Маскирањето кај исламизираните Македонци некогаш и денес“. Обичаи со маски: Трудови од Меѓународниот симпозиум одржан во Вевчани – Струга. Скопје: Музеј на Македонија, 111–115.
1999. „Погребните обичаи кај Македонците муслимани во Македонија, Албанија и во областа Гора во Косово и Метохија“. Македонски фолклор XXVII/54. Скопје: Институт за фолклор „Марко Цепенков“, 26–39.
1999. „Етнолошки карактеристики кај Македонците во Кападокија“. Годишен зборник 33–34. Скопје: Институт за географија, 191–204.
2001. „Верувања во христијански светилишта кај Македонците во Кападокија – Турција“. Македонски фолклор XXIX/56–57. Скопје: Институт за фолклор „Марко Цепенков“, 21–35.